Utorak, i nije neki dan, al’ se ispostavilo pun pogodak za
promociju pesama sa naseg novog CD-a. Pa, trg ispred Gradske kuce
u Novom Sadu. Ispred Miletic vecito tmuran, 19,00 h, vreme nikad
lepse za ovo doba godine, gledaoci, slusaoci u velikom broju,
a mi strune zategli pa “udri”. Imali smo i goste, Misu Blizanca,
Zorana Bugarskog – Bricu i naravno lepu Lanu. Super je bilo.
Neka nama poznata lica vec znala pojedine tekstove nasih pesama,
pa pomogli da probijemo led. I tako, ostao video zapis
(delic atmosfere vam ovom prilikom poklanjamo), a za one koji su bili na trgu,
lepo provedeno vece uz zvuke tambure i osmeh, koji su nadam se
poneli kuci.

Uredno organizatori poslali video zapis, mi se obradovali, pa
da svi, koji iz “opravdanih” razloga nisu stigli na festival, uzivaju
u propustenom!!!

Uh, bilo je “cupavo” i krajnje neizvesno do poslednjeg trenutka.
Mnogi nas poznaju po izrazito takmicarskom karakteru i nista to
ne bi bilo novo, da i drugi izvodjaci nisu “naostreni” dosli na
festival, “Zlatna tamburica 2011″.
Sala SNP-a puna, do poslednjeg mesta, organizacija odlicna,
a festival poceo na vreme 20,00, subota, vece. Da, dobro
ste razumeli, ne pisem o nekom svajcarskom festivalu,
vec o festivalu u Novom Sadu, dakle u minut,
sto bi se reklo “u pucanj”, VOJVODINA JE TO.
Pa da krenem od zvanica Pokrajine, pa grada, pa Bojan Pajtic,
pa ………….i tako to.
Na celu zirija Milan Prunic, dirigent Zoran Mulic, pa Joca Adamov,
orkestar……….. i bla,bla,bla.
Ajmo konkretno, supa, pa sve po redu. Dakle, izvodjaci nikad
u jacem sastavu, od domacih na ovom festivalu Misa Blizanac,
pa Danka Ubiparic, Vesna Dimic, Brica, Mladen Jovicic-Misko,
Ivana Mulic, Todor Maletin, Jasna Djokic, orkestri “Miris lipe” i “Hajo”,
pa cak i Li-man……… i naravno lepa Lana.
Neka mi oproste oni koje sam izostavio, program mi je neko
sinoc “maznuo”. Ah, da, u revijalnom delu Extra Nena i Sasa Petrovic.
Nije nam prvi put “tesno”, pa smo se pripremili kao za ligu sampiona,
kondicioni trening, vezbe snage, izdrzljivosti, aerobne, anaerobne,
pa taktika, naravno sa “zavrsnicom”.
Iako smo zbog “prikaznog” Gordona izvukli redni broj 13, ispostavilo se
da to i nije tako losa startna pozicija, jer su drugi probili led,
a mi smo se prilagodili atmosferi i trenutku, pa smo opusteni izasli na binu.
Naravno znate onu staru
“kad’ vam sve ide kako treba, proverite sigurno nesto ne valja!?!”
Mi na binu, basiste nema!?! Njegovi kazu, otisao je na pecanje, jutros.
Cekaj, kako jutros? Pa gde je zapelo? No, dolazi ili ne dolazi?
A mobil Nikola naravno iskljucio, a i sta ce mu na pecanju!
Mulic (dirigent) dize ruke, skoro da sam vec cuo prvi akord,
kad’ evo Nikole, kao da je pao s’ Marsa. Blatnjav, smrdljiv, ali srecan,
nadmudrio je nekoliko povecih riba, a jos stigao i na festival.
Samo, zaboravio je da se presvuce i naravno bas. Vrag odneo salu,
dodase nam “beges” iz back stage-a, popeli ga na binu i aj sad,”show go on”.
Solista, Danilo, odahnuo, konacno svi na broju, dobio vetar u ledja,
krenuse uvodni taktovi “Zlatne udice”, A OSTALO JE VEC ISTORIJA.
Uglavnom imam zamerke (makar sitne), da ne gresim dusu,
ovog puta je sve bilo “savrseno”.
Ziri je osetio taj trenutak, pa smo osvojili DRUGO mesto i trofej uredno
slozili u vitrinu, koja sad vec postaje tesna, a “Zlatna udica” ode na novi CD.
Slike govore vise od reci, pa kako ono vec, dajte sebi na mastu!