Utorak, i nije neki dan, al’ se ispostavilo pun pogodak za
promociju pesama sa naseg novog CD-a. Pa, trg ispred Gradske kuce
u Novom Sadu. Ispred Miletic vecito tmuran, 19,00 h, vreme nikad
lepse za ovo doba godine, gledaoci, slusaoci u velikom broju,
a mi strune zategli pa “udri”. Imali smo i goste, Misu Blizanca,
Zorana Bugarskog – Bricu i naravno lepu Lanu. Super je bilo.
Neka nama poznata lica vec znala pojedine tekstove nasih pesama,
pa pomogli da probijemo led. I tako, ostao video zapis
(delic atmosfere vam ovom prilikom poklanjamo), a za one koji su bili na trgu,
lepo provedeno vece uz zvuke tambure i osmeh, koji su nadam se
poneli kuci.
Uh, bilo je “cupavo” i krajnje neizvesno do poslednjeg trenutka.
Mnogi nas poznaju po izrazito takmicarskom karakteru i nista to
ne bi bilo novo, da i drugi izvodjaci nisu “naostreni” dosli na
festival, “Zlatna tamburica 2011″.
Sala SNP-a puna, do poslednjeg mesta, organizacija odlicna,
a festival poceo na vreme 20,00, subota, vece. Da, dobro
ste razumeli, ne pisem o nekom svajcarskom festivalu,
vec o festivalu u Novom Sadu, dakle u minut,
sto bi se reklo “u pucanj”, VOJVODINA JE TO.
Pa da krenem od zvanica Pokrajine, pa grada, pa Bojan Pajtic,
pa ………….i tako to.
Na celu zirija Milan Prunic, dirigent Zoran Mulic, pa Joca Adamov,
orkestar……….. i bla,bla,bla.
Ajmo konkretno, supa, pa sve po redu. Dakle, izvodjaci nikad
u jacem sastavu, od domacih na ovom festivalu Misa Blizanac,
pa Danka Ubiparic, Vesna Dimic, Brica, Mladen Jovicic-Misko,
Ivana Mulic, Todor Maletin, Jasna Djokic, orkestri “Miris lipe” i “Hajo”,
pa cak i Li-man……… i naravno lepa Lana.
Neka mi oproste oni koje sam izostavio, program mi je neko
sinoc “maznuo”. Ah, da, u revijalnom delu Extra Nena i Sasa Petrovic.
Nije nam prvi put “tesno”, pa smo se pripremili kao za ligu sampiona,
kondicioni trening, vezbe snage, izdrzljivosti, aerobne, anaerobne,
pa taktika, naravno sa “zavrsnicom”.
Iako smo zbog “prikaznog” Gordona izvukli redni broj 13, ispostavilo se
da to i nije tako losa startna pozicija, jer su drugi probili led,
a mi smo se prilagodili atmosferi i trenutku, pa smo opusteni izasli na binu.
Naravno znate onu staru
“kad’ vam sve ide kako treba, proverite sigurno nesto ne valja!?!”
Mi na binu, basiste nema!?! Njegovi kazu, otisao je na pecanje, jutros.
Cekaj, kako jutros? Pa gde je zapelo? No, dolazi ili ne dolazi?
A mobil Nikola naravno iskljucio, a i sta ce mu na pecanju!
Mulic (dirigent) dize ruke, skoro da sam vec cuo prvi akord,
kad’ evo Nikole, kao da je pao s’ Marsa. Blatnjav, smrdljiv, ali srecan,
nadmudrio je nekoliko povecih riba, a jos stigao i na festival.
Samo, zaboravio je da se presvuce i naravno bas. Vrag odneo salu,
dodase nam “beges” iz back stage-a, popeli ga na binu i aj sad,”show go on”.
Solista, Danilo, odahnuo, konacno svi na broju, dobio vetar u ledja,
krenuse uvodni taktovi “Zlatne udice”, A OSTALO JE VEC ISTORIJA.
Uglavnom imam zamerke (makar sitne), da ne gresim dusu,
ovog puta je sve bilo “savrseno”.
Ziri je osetio taj trenutak, pa smo osvojili DRUGO mesto i trofej uredno
slozili u vitrinu, koja sad vec postaje tesna, a “Zlatna udica” ode na novi CD.
Slike govore vise od reci, pa kako ono vec, dajte sebi na mastu!
Tesko da cete na ulicama Novog Sada, pa i sire,
sresti nekoga ko nije cuo za festival “Zlatna tamburica”
ili bar jednom bio na istom festivalu. Neki od nas su mnogo
puta svirali na festivalu u sklopu velikog tamburaskog orkestra,
prateci razne izvodjace, a ove godine smo odlucili da se
sa svojom autorskom pesmom pojavimo u takmicarskom delu festivala.
Dakle, u subotu 03.12.2011. ce biti odrzan festival
“Zlatna tamburica 2011″ u Srpskom narodnom pozoristu u Novom Sadu,
a “Romansa” nastupa sa pesmom “Zlatna udica”, za ciji se
melodijski sklop pobrinuo Danilo Ninkovic, aranzman Zoran Mulic.
Aranzman dobar, pesma jos bolja, pa koreografija,
i sve bi bilo kao u bajci da se Gordon, kao po obicaju,
nije “prikazao”, pa smo za nastup izvukli redni broj 13.
Mislite da je slucajno?
Kako god mislili… u svakom slucaju obecavamo spektakl,
a vas ocekujemo u SNP-u 03.12.2011. godine u 20,00,
da se zajedno zabavimo i uzivamo u dobrom tamburaskom zvuku.
Karlovci mesto moje drago,
ko’ detence dosao sam vamo …..
…eh, malo sam se zaneo, sto bi momci iz Romanse rekli “opustio”, krv nije voda….
I tako, eto nas u Karlovcima da probamo vino, nastimamo tambure, pa nesto i da odsviramo.
Organizatori nas lepo ugostili, obezbedili udarni termin poslednje veceri (nedelja) u 21,30,
“main stage”, pa kako se covek onda ne bi lepo osecao, skoro pa kao Vlada Georgijev.
Naravno mi kao zapete puske, jedva docekali koncert koji smo maximalno iskoristili za
promociju nasih novih pesama, a provukla se i koja opste-narodno poznata VINSKA pesma,
da ne zaboravimo da smo na “Grozdjebalu”, a na zadovoljstvo razdragane i dobro raspolozene
publike, koja se okupila u velikom broju.
I tako, neki iz prvih redova su uredno naucili tekstove nasih novih pesama,
(na nase veliko iznenadjenje!!??!!), dal’ zato sto im se dopadaju pesme ili su se pronasli
u njima (necu da se ozenim, svadba, vrisnuo bih da zajeci, niko ne mora da zna…), u svakom
slucaju koncert se oduzio, a i “feed back” je bio savrsen.
No, kad podvucem crtu, organizatori zadovoljni, publika takodje, jedino tonci malo nervozni
zbog nasih prohteva, ali na kraju i njima smo izvukli po koji osmeh. Mi naravno uvek
srecno-zadovoljni kada su javni nastupi pred sirokim narodnim masama u pitanju.
Video zapis koji sam spremio da bih vam docarao atmosferu iz Karlovaca sam nesrecno
izbrisao, ali evo nekoliko fotografija, pa dajte masti na volju.
Zvuci “bombasticno” a daleko u p…… Dakle, u prelepo subotnje
jutro, 27.08.2011, krenuli smo put Makedonije, Kumanovo,
na koncert, sto bi mi muzicari rekli “tezgu”.
Pravo iz Zlatiborskog prozorceta, (lokalni restoran u Novom Sadu),
koji naravno radi non-stop, pasce kafa za ovu reklamu, valjda,
posle rakijice i kafice (kako ko!), ukrcasmo se u nasu sivu ladju,
tj. kombi koji ce nam u narednih 2000 km. biti i mama i tata.
Ispostavilo se maceha, jer su nam tela otkazala poslusnost usled
atrofije misica, sedenja.
Kako smo se usunjali u kombi, tako prici i PIVU nema kraja. Nikada do sada nisam obracao
paznju na bandere, nemate pojma u kolikom broju ih ima pored puta, mislim da smo ih vecinu
“zalili”, jer pivo, dabome otvara slavinu, pa valja stati ako ne na svakoj, onda bar’ na svakoj
drugoj, cisto da se “ponudis”.
I tako, malo po malo, nekako stigli smo u Kumanovo gde su nas zaista lepo docekali, domacinski.
Iz kombija, odmah nas smestise u restoran “Baba Cana”. Kad tamo, dobro poznata lica clanova
“Garavog sokaka” sa sve Banetom Krsticem u procelju. Cim se izljubismo, kao nismo se dugo videli
(od prekjuce), seli smo, stize “Zolta” (rakija) za dobrodoslicu, a gde je jedna tu je i ….peta.
Kad posle pete, odjedared astal saren, sir, paradajz, krompir baren, pa onda, fazan,curke
i pileci harem i buteljka svakom, eh kad’ se samo setim…
Ostali bi mi jos, al’ se neko setio, valja napraviti tonsku probu pre nastupa. Potrpase nas
kao decu, naravno opet u kombi, sive boje i pravac trg.
Na trgu bina, ozvucenje kao za “Exit”, sa sve stolicama u preko nekoliko redova ispred
bine, pa obezbedjenje i tako to…Shvati’ smo da je vrag odneo salu, a Makedonci celu stvar
oko naseg nastupa i nastupa “Garavog”, shvatili vrlo ozbiljno, za svaku pohvalu.
Ej, kad’ je tako, pa onda da i mi damo sve od sebe, sto bi se reklo “a sad SPEKTAKL”!!!.
Ne bih ulazio u detalje, koncert orkestra “Romansa” je bio vise nego odlican (tako bar’ publika kaze),
a televizija Kumanovo je prenosila ili je bar tako izgledalo. Cim odsvirasmo poslednju notu na bini,
izlazi “Garavi sokak”, a mi opet pravac “Baba Cana”. Kad tamo, opet “Zolta”, pa ……..sve po redu.
Taman smo se malo opustili, vreme za hotel, spavanje, ujutro se rano ustaje, pa pravac Crna Gora,
Rafailovici.
Jutro, dorucak i naravno stari dobri kombi, sive boje. Kad’ smo kupili “PIVO”, put pod noge,
a put nas vodi preko Kopaonika za Crnu Goru.
Putevi losi, guzva, a na granici nema struje, pa ata karnet nemozemo da overimo,
dakle jednom recju sve nas je napalo. Naravno, izgovor za sve probleme koji su nas pratili u putu,
bio je Gordon, jer je on sam po sebi “prikazan”, te se i ovog puta “prikazao” svojim malerima.
Ne bih da se dotaknem price o “prikaznom” Gordonu jer ce to potrajati sa krajnje ne izvesnim i
tuznim krajem.
No, gde smo ono stali, i nekako stigosmo na more, Rafailovice.
Mislim da sam zaboravio da vam naglasim, dosli smo da sviramo u svatovima.
Iz kombija, pravac restoran i odmah svirka. Restoran odlican, mladozenja Italijan,
mlada Beogradjanka, a kum Crnogorac. Ostavljam na volju da sami zamislite situaciju.
Svadba bese ko svadba i sta da se prica, kad hop, eto, 02,30, zar vec kraj?!?
Kulturni vlasnik restorana kaze “fajront”, a nama u separeu opet astal saren. Ovog puta
pesikan, sabljarka i brancin zaren. Sto se mora, nije tesko, ubili smo se od morskih plodova
i pravac spavanjac. Jutro, trk na plazu, kupanjac, rucak i pravac gde? u kombi, sive boje,
pa za Novi Sad.
Vozac Miki vice Zlatibor, pa svakom po pljeskavica i pravac sta? kombi, sive boje. Deo puta od
Zlatibora do Novog Sada stvarno bih voleo da izbrisem is secanja, jer mi je puta bilo dosta.
U svakom slucaju, stigli smo u Novi Sad posle 3 dana, 2000 km., sa umornim telima i punim
dzepovima, takav je posao, ni ja ga ne volim, ilovaca brale……..
Pored koncerata, tokom kulturnog leta u organizaciji Turisticke organizacije opstine Sid i Kulturno
obrazovnog centra Sid, 14. avgusta bice odrzan dan vina “Vivoj” na platou ispred KOC-a.
Bice to prilika da najbolji vinari iz Vojvodine izloze svoja vina i posetioce pocaste svojim proizvodima.
Tokom izlozbe vina, publiku ce zabavljati tamburaski orkestar “Romansa”, pobednik ovogodisnjeg
Tamburica festa u Deronjama (isecak iz najave programa).
Bili smo u Sidu.
Al’ sto smo BILI, nego smo i “PILI” najbolje sto Vojvodjanski vinari imaju u ponudi, naravno VINA!
A kada je rec o vinu, pa Sremu, nezaobilazan detalj je kulen i to ne “makar kakav”, vec pravi SREMACKI!!!!
Uh, pisem a glava mi (dan posle) pada, a i obim cini se nije standardan, nekako se razvukla, al’
“NEPRAVILNO”!?!
Ipak, da krenem po redu:
topla dobrodoslica na celu sa direktorkom Kulturno obrazovnog centra Sid Jasmine Latas, pa organizacija
na “nivou” …….. pa kad vidis da sve funkcionise besprekorno, podrazumeva se da i ti, odnosno mi, damo
svoj maximum. Koncert odlican, trg pun, posetioci nasmejani, jednostavno bez lazne skromnosti, sto
bi kockari rekli, “karte su se poklopile”.
Vinari su se pobrinuli da “carobne” tekucine ne zafali i da svi nasmejani podju kucama, dal’ od vina ili
dobre tamburaske muzike “he, he”, ne vazno je, rezultat nije izostao.
Sto se nas tice, Sremcima smo svirali sremacke kompozicije zabavnog karaktera, a usput smo napravili
mini promociju naseg novog albuma koji je imao odlican “feedback” od strane istancanog, specificnog
sremackog tamburaskog ukusa publike.
Tamburaski orkestar Romansa iz Novog Sada, pobednik je 4. medjunarodnog tamburaskog festivala,
Tamburica fest 2011, koji je u nedelju zavrsen u Deronjama, dok je titula najboljeg,
posle dve godine, ponovo pripala izvodjacima iz Srbije.
Ovaj novosadski orkestar imao je i najboljeg basprimasa Dejana Radovica, kome je u toj kategoriji
pripala prestizna festivalska nagrada…………….
Tako je RTS objavio vest. Mi smo se lepo proveli, uzivali u svirci, druzenju i eto “pokupili” nagrade,
mada je konkurencija bila “zestoka”. Prvi put smo na ovom festivalu, tesko je sve utiske preneti,
no ipak ga toplo preporucujemo svim tamburaskim orkestrima, ma gde bili,
da festival posete i daju svoj doprinos u godinama ispred nas.
Cetvrti medjunarodni festival tamburaske muzike
“Tamburica fest 2011″, bice odrzan u Deronjama
od 01-03. jula 2011. godine. Bili smo prisutni na
promociji ovogodisnjeg festivala, pa ko voli, nek’
izvoli, a ako voli, moze da izvoli i da se prijavi na konkurs:
http://www.tamburicafest.com/index.php?page=92&gal=0&v=0&lang=1
Proveli smo lepo vece sa Suzanom Mancic u emisiji “Pesma plus Bingo”. Promovisali jednu od pesama sa novog albuma, a mozda i svirku u Suzaninim svatovima dogovorili. No, kakogod, bicete na vreme obavesteni o ovom dogadjaju, a dotle, eto “clipic” da zadovolji vasu radoznalost, pa uzivajte!!
