Novi Sad – Kumanovo – Rafailovici – Novi Sad
Zvuci “bombasticno” a daleko u p…… Dakle, u prelepo subotnje
jutro, 27.08.2011, krenuli smo put Makedonije, Kumanovo,
na koncert, sto bi mi muzicari rekli “tezgu”.
Pravo iz Zlatiborskog prozorceta, (lokalni restoran u Novom Sadu),
koji naravno radi non-stop, pasce kafa za ovu reklamu, valjda,
posle rakijice i kafice (kako ko!), ukrcasmo se u nasu sivu ladju,
tj. kombi koji ce nam u narednih 2000 km. biti i mama i tata.
Ispostavilo se maceha, jer su nam tela otkazala poslusnost usled
atrofije misica, sedenja.
Kako smo se usunjali u kombi, tako prici i PIVU nema kraja. Nikada do sada nisam obracao
paznju na bandere, nemate pojma u kolikom broju ih ima pored puta, mislim da smo ih vecinu
“zalili”, jer pivo, dabome otvara slavinu, pa valja stati ako ne na svakoj, onda bar’ na svakoj
drugoj, cisto da se “ponudis”.
I tako, malo po malo, nekako stigli smo u Kumanovo gde su nas zaista lepo docekali, domacinski.
Iz kombija, odmah nas smestise u restoran “Baba Cana”. Kad tamo, dobro poznata lica clanova
“Garavog sokaka” sa sve Banetom Krsticem u procelju. Cim se izljubismo, kao nismo se dugo videli
(od prekjuce), seli smo, stize “Zolta” (rakija) za dobrodoslicu, a gde je jedna tu je i ….peta.
Kad posle pete, odjedared astal saren, sir, paradajz, krompir baren, pa onda, fazan,curke
i pileci harem i buteljka svakom, eh kad’ se samo setim…
Ostali bi mi jos, al’ se neko setio, valja napraviti tonsku probu pre nastupa. Potrpase nas
kao decu, naravno opet u kombi, sive boje i pravac trg.
Na trgu bina, ozvucenje kao za “Exit”, sa sve stolicama u preko nekoliko redova ispred
bine, pa obezbedjenje i tako to…Shvati’ smo da je vrag odneo salu, a Makedonci celu stvar
oko naseg nastupa i nastupa “Garavog”, shvatili vrlo ozbiljno, za svaku pohvalu.
Ej, kad’ je tako, pa onda da i mi damo sve od sebe, sto bi se reklo “a sad SPEKTAKL”!!!.
Ne bih ulazio u detalje, koncert orkestra “Romansa” je bio vise nego odlican (tako bar’ publika kaze),
a televizija Kumanovo je prenosila ili je bar tako izgledalo. Cim odsvirasmo poslednju notu na bini,
izlazi “Garavi sokak”, a mi opet pravac “Baba Cana”. Kad tamo, opet “Zolta”, pa ……..sve po redu.
Taman smo se malo opustili, vreme za hotel, spavanje, ujutro se rano ustaje, pa pravac Crna Gora,
Rafailovici.
Jutro, dorucak i naravno stari dobri kombi, sive boje. Kad’ smo kupili “PIVO”, put pod noge,
a put nas vodi preko Kopaonika za Crnu Goru.
Putevi losi, guzva, a na granici nema struje, pa ata karnet nemozemo da overimo,
dakle jednom recju sve nas je napalo. Naravno, izgovor za sve probleme koji su nas pratili u putu,
bio je Gordon, jer je on sam po sebi “prikazan”, te se i ovog puta “prikazao” svojim malerima.
Ne bih da se dotaknem price o “prikaznom” Gordonu jer ce to potrajati sa krajnje ne izvesnim i
tuznim krajem.
No, gde smo ono stali, i nekako stigosmo na more, Rafailovice.
Mislim da sam zaboravio da vam naglasim, dosli smo da sviramo u svatovima.
Iz kombija, pravac restoran i odmah svirka. Restoran odlican, mladozenja Italijan,
mlada Beogradjanka, a kum Crnogorac. Ostavljam na volju da sami zamislite situaciju.
Svadba bese ko svadba i sta da se prica, kad hop, eto, 02,30, zar vec kraj?!?
Kulturni vlasnik restorana kaze “fajront”, a nama u separeu opet astal saren. Ovog puta
pesikan, sabljarka i brancin zaren. Sto se mora, nije tesko, ubili smo se od morskih plodova
i pravac spavanjac. Jutro, trk na plazu, kupanjac, rucak i pravac gde? u kombi, sive boje,
pa za Novi Sad.
Vozac Miki vice Zlatibor, pa svakom po pljeskavica i pravac sta? kombi, sive boje. Deo puta od
Zlatibora do Novog Sada stvarno bih voleo da izbrisem is secanja, jer mi je puta bilo dosta.
U svakom slucaju, stigli smo u Novi Sad posle 3 dana, 2000 km., sa umornim telima i punim
dzepovima, takav je posao, ni ja ga ne volim, ilovaca brale……..
